Haiku i seryu 


Sreći je važno 
da suze su daleko 
daleko negde. 

Uplašen čovek 
izgubio je sreću 
i pre traženja. 

Slobodna ptica 
sama se zatvorila 
u svoj kavez. 

Želja je samo 
mesečina na vodi 
koja otiče. 

Vetrove molim 
da me dignu visoko 
iznad tuga svih. 

Ljubičica je 
zavidela leptiru 
na lepoj šari. 

Sanjati tigra 
ne znači biti snažan 
nego gladan. 

Budalom zovu 
onog što misli dugo 
šta želi reći. 

Stegnuto srce 
u ruci Afrodite 
treperi tugom. 

Pogled u oči 
otkriva laž skrivenu 
u predrasudi. 

Senka što lebdi 
nad poljem posle kiše 
život se zove. 

Zrnce je peska 
klizeći palo na dno 
peščanog sata. 

Nije saznanje 
sloboda i spas srcu već 
vera i nada. 

Kao vetra šum 
pre svršetka oluje 
nestaješ tiho. 

Mokri su snovi 
vulkani u pustinji 
što lavu liju. 

Dolazim tiho 
primićeš me željna 
trenutka sreće. 

Kao vetra šum 
oluja dok još traje 
kažeš voliš me. 

Strašću opijen 
na šumskoj raskrsnici 
tražim vrh sreće. 

Želja dok gori 
nada se rađa iz sna 
žmurim i čekam. 
_____________________ 

4 spojena senryu stiha 

Vidim čoveka 
Nad ponorom , 
na žici kako korača. 

Dok vetar duva 
Čovek zastaje i nemo 
moli se bogu. 

Strah je gospodar 
Srcu što ubrzava 
do nemog plača. 

Gospode dragi 
praštaj mi grehe moje 
da mreti mogu. 
________________________ 

Sad sam daleko 
ali srce mi cezne 
za svima vama. 


Svaki put ima 
svoj početak na kraju 
suprotne strane. 

Pesak u satu 
uvek sklizne na dole 
na vrh da stigne. 

Na groblju snova 
nadam se da vreme 
će promeniti sve. 

Svedok ljubavi 
na nebu je mesec 
što tugom treperi. 

Tuga govori: 
zaćutite radosti, 
vladaću sama. 

Ne trebate mi 
iluzije mladosti 
idite drugom. 

Kada te tuga 
Rastavi pa sastavi 
Ona se ruga. 

Avgustovski dan 
U javi mi dade san 
Zaljubljen opet sam. 

Budale rade 
Sve ono što požele 
Pa su vesele. 

Dve kratke reči, 
Iskrene puno znače 
Lažne zabole. 

Dolazim tiho 
ne hoteći da budim 
nju koja spava. 

Stihovi moji, 
niste dovoljno lepi 
k'o što ona je. 

Neotvorena 
poruka čeka hrabrost 
da prihvati kraj. 

Crni orao 
lakše će uloviti 
u noći svoj plen. 

Vladari noći 
duše nam pokrivaju 
željama mračnim. 

Ne moraš znati 
ništa, čoveče kleti 
znanje ubiće te. 

Ranjena srna 
kroz sneg duboki gazi 
sama i tužna. 

Srce sagori, 
a pepeo na dušu 
padne kao kam. 

Tvoju poznajem 
tugu, jer ista je bol 
koja nas spaja. 

San je umoran, 
savladan od stvarnosti 
postaje starac. 

Sekunde teku 
nizvodno od vremena 
koje dolazi. 

Pero pesnika 
svetlost je i usud što 
propasti vodi. 

Svima dom tužni 
crna će kuća biti, 
na kraju puta. 

Greh je grešnika 
vodio teškim putem 
do iskupljenja. 
__________________________ 

5 spojenih senryu stihova 

Samo me jedan 
mali , malecki korak 
odveo do dna. 

Širokim putem 
bez straha sam gazio 
vođen snagom sna. 

Protivnik beše, 
gle čudna li mi čuda 
moje drugo ja. 

Pred provalijom 
bogu tražih povratnu 
kartu da mi da. 

Odgovor čekah 
došao dugo nije, 
a ni strpljenje. 

Kao što suze 
niz obraze odlaze 
i sneg se topi. 

Zraci me sunca 
kupaju optimizmom, 
slamaju tugu. 

Danas će opet 
nove pisati rime 
poslenik sreće. 

Ubijeni san 
prokleo je novi dan 
što je svanuo. 

Misli mi beže 
putem neznanim meni, 
sve mi je teže. 

Šta reći kad 
su reči samo bledi 
odsjaj ljubavi. 

Samo jedan stih 
biće dovoljan da ona 
zna koga želim. 

Ko sam ja ako 
kažem da lažem stalno, 
istina il' laž. 

Podižem kamen 
ispod koga nalazim 
uvelu travu. 

Pozovi sreću, 
možda je poželela 
nezvana doći. 

Samo jedan tren 
čoveka od principa 
pretvori u zver. 

Prolaznih bejah 
što kroz tvoj život hodi, 
tek senka bleda. 

Kišno popodne, 
pozvah te pod svoj mali 
kišobran crven. 

Odlazim negde, 
gde puta nema, samo 
tragovi zverski. 

Bitku sa sobom 
dobio nikada nisam, 
suviše slab sam. 

2 spojena senryu stiha 

Kako nazvati 
čoveka koji traži 
Boga u sebi. 

Nazovimo ga 
i budalom, ali on 
Boga će naći. 

Lako je biti 
hrabar kad život je lep 
i bez problema. 

Teško je veru 
zadržati u sebi 
kad plačeš u snu. 

Cvetić je mali 
drhtao pred olujom 
straha od smrti. 

U svemiru tvom 
moje srce je sreća 
i duši je dom. 
___________________________ 
Pet vezanih senryu stihova 

Postoji jedan 
nevidljiv svet očima, 
al vidljiv srcu. 

Sakriven iza 
stotinu brda plavih 
čeka da dođeš. 

Ako zažmuriš 
i srcem svim poželiš 
videćeš jasno. 

Lepota mira 
uliva se u tebe 
jačinom reke. 

Postaješ svetlo 
i prema tebi od tad 
putevi vode 

Mesečev hod je 
poznatoga poveo 
u nepoznato. 

Ogorčen, besan, 
ljutito jurim svoj rep 
da zgrabim buvu. 

Misao prođe 
pored mojih ušiju, 
ne zadržah je. 

Šta htedoh reći? 
Valjda nešto pametno. 
Nisam siguran. 

Kiša iz oka, 
tuga, reka duboka 
puna virova. 

Vetar šapuće 
tajne vekova starih, 
ne znam slušati. 

Kamen kraj mene, 
kamen u srcu mome, 
žulja me jako. 

Biser u svinjcu 
čast je u ovo vreme, 
a ja ga bacam. 

Znak pitanja je 
stajao pred sudom za 
pravdu i krivdu. 

Savršenstvo se 
skrivalo i bežalo, 
al' neuspešno. 

Samoća zove 
prijatelje starije 
da joj se vrate. 

Izgubljen čovek 
ne može naći nikog 
da pita za put. 

Smrti se bojim 
koliko i snegova 
lanjskih u leto .

Satirične i šaljive pesme - NesaDeBeli 

Ovo su moje satirične i šaljive pesme koje su do sada bile razasute na mnogo različitih foruma. 


Pre čitanja ove pesme želim naglasiti da je inspirisana razmišljanjem o životu slavnih i bogatih koji su u neprekidnoj trci za novcem i novim uspesima. 
Nadam se da će vam se pesma svideti. 

Eh 

Luda glava o glavi mi radi, 
ova staza u propast me vodi 
mislio sam da sam neko važan, 
a u stvari pena sam na vodi. 

Mnogo toga vrilo je u meni, 
pomišljao nisam na granice, 
al' saznati morao sam jednom, 
kraj imaju svake stepenice. 

Luda glava čas se uobrazi, 
mis'o krete ka velikom cilju, 
uspeh svaki poneo me višlje, 
zaboravih na surovu zbilju. 

Zalud zlato ja na ruci nosim, 
prokleto je, sjaji lažnim sjajem 
čuvah njega, a izgubih dušu, 
sad za dušu svo bogatstvo dajem. 

Tiho puzim po blatu svog greha, 
ruke sklapam i za milost molim, 
veštine sam naučio razne, 
ali nisam da iskreno volim. 


Siledžija 

Mlatim ženu, decu isto 
iz zabave svoje čisto, 
mlatim kuče, mačku, miša 
neka cvile ko ih šiša. 

I mene su nekad tukli 
šutirali, uši vukli, 
bez povoda i milosti 
lomili su moje kosti. 

Sada jak sam kao stena 
znaju deca, zna i žena, 
još jedino šef da sazna 
***** jedna bezobrazna. 

Al još moram da treniram 
da pošteno mu pariram, 
jer kad bije mili brate 
ruke su mu k'o lopate. 

Pesma posvećena svim radnicima na svetu koji celoga života rade za siću i sanjaju o boljem životu koji nikako ne dolazi. 

Magareći sonet 

Magarac je čudna sorta 
zna šta hoće od života, 
da ne vuče i ne cima 
dok u njemu snage ima. 

Al' magarcu svaka nada 
zaludna je i propada, 
za magarce nije sreća, 
već sudbina magareće. 

Da do smrti tovar vuče, 
da ga tuku, da ga muče, 
celog veka da jauče. 

Zaključak je sad sledeći, 
zalud sanja on o sreći. 
***** život magareći. 

Gospodar 

Čoveče zaboravi koliko si smešan, 
nasmej se budali sa TeVe ekrana 
pa ne misli nikada koliko si grešan 
i na zemlji koliko ostade ti dana. 

Zavali se udobno u fotelju svoju, 
uz kutiju plastičnudosadi je kraj, 
na daljinskom doteraj jačinu i boju, 
kupio si sebi prečicu za raj. 

Sto čudesa čeka te, izaberi samo. 
Muzika i filmovi razbibrigu nude 
ako li to nećeš mogućnost se pruža. 
Rialiti tu je, gledaj druge ljude! 

Kamera sve snima i život se vidi 
baš onakav kakav ti i misliš da je. 
Zbog para se niko ničega ne stidi, 
niti zbog grehova svojih da se kaje. 

Prodaje se savest između reklama 
TeVe gledalište nove žrtve traži, 
a duša se moćnom poligrafu nudi 
koji je gospodar istine i laži. 
Tiketi 

Nedelja popodne, na TeVe-u prenos, 
fudbalska se utakmica odvija uživo, 
kafana je puna “pravih” navijača 
koji treniraju klađenje uz pivo. 

Fudbaleri trče i za loptom jure, 
za ugovor novi žestoko se bore, 
oni što se klade od muke se znoje 
i prosto se ne zna kome li je gore. 

Sudija se psuje za sve što odsvira 
potplaćeno đubre krivo je za sve 
UEFA je kriva što im tiket puca 
pogrešna je dojava uzrok sudbe zle. 

Kada se izgubi zaklinjanja slede 
da nikada više kladiti se neće, 
al’ na prvi poziv komšije il’ druga 
u boj s tiketima ponovo se kreće. 

Svaki lopov ružan je, a lopov je ciga, 
da li je to istina nikog nije briga. 

Žive bile predrasude, 
baš su lepo opravdanje 
da zamrziš druge ljude, 
da ljubavi imaš manje, 
da ispoljiš zle pobude 
i napraviš neko s***e. 
Mnogi neće da se trude 
da svoj mozak upotrebe 
zato su tu predrasude, 
da sve misle mesto tebe, 
gotovo rešenje nude, 
ne muči se bez potrebe. 



Luda kera 

Volela me jedna mala, poljubac je meni dala, 
To joj čula majka stara pa stavila keru k’o stražara. 
Laje danju, laje noću, kad god malu videt hoću. 
Prosto više nemam mira od maloga tog vampira. 

Jednom smislih dobar plan, čikah kera ceo dan 
Mislio sam doć’ će noć, na spavanje ker će poć’. 
I te noći preskočih se i na malu ustremih se 
Kada ja za prvi ćoš, ono kera budna još. 

Druge noći, drugi plan, da ja krei mesa dam 
Pa dok kera meso ždere ja ću maloj pod pendžere. 
Ali kera zbrisa sve pa navali na mene 
Tek je tada bio žur, 
Ćapio me ker za tur. 

Luda kero nisi fer što si tako gadna zver 
Najgora si moja kazna kero jedna bezobrazna 
Ajde ćuti malo bar, dok otklonim srcu kvar 
Ne odaji našu tajnu mali pseći Frankenštajnu. 

Al na kraju nek se zna, bio sam sa malom ja 
Nije mog’o jedan pas nika da razdvoji nas 
Jer glupa je narav pseća i to beše moja sreća 
Za mene je ljuti boj vojevao mačak moj. 

Samo da se zna. U ovoj pesmi ima samo "malo" preterivanja, inače pesma je autobiografska. 

Ja hoću da budem ministar finansija 

Želim samo vaše pare, 
želim da ih mnogo imam, 
pa spotove pred izbore 
sve skupe da snimam. 
Da ih trošim nemilice 
i ne brinem ni o čemu, 
da ulepšam svoje lice 
kupim neku skupu kremu. 
Da idem u teratane, 
šopingujem kol'ko hoću, 
da odlazim u kafane 
uživam u slatkom voću. 
Glasjte za mene ljudi 
biću bolji od svakoga, 
zašto da sa vama vlada 
neka stroga babaroga. 
Ja prelepe priče pričam, 
lako dajem obećanja 
što nestanu vrlo brzo 
iz vašeg sećanja. 
Otimaću od bogatih, 
vama dao kol'ko treba 
barem ono što ostane 
od mojih potreba. 
Glasajte za mene ljudi, 
ja iskreno lovu tražim 
da sa njome teško breme 
vlasti ja ublažim. 

"Patriote" 

Patriote na rečima jake 
mnogo vole da pamet nam sole 
i mnoge su napunili rake, 
tuđe rake neće da ih bole. 

Ratovali nisu generali, 
niti neko iz skupštinske klupe 
jer oni su najmudrije glave 
što pameću paze svoje dupe. 

Svim mrtvima odata je pošta, 
a zatim se otišlo u salu 
u čast njima-šta košta nek košta 
prirediše i zakusku malu. 

Sad se mrtvi prevrću u grobu, 
zalud beše smrt njihova rana, 
za tajkune i njihovu robu 
izgubiše mnoštvo lepih dana. 

Počivajte u miru svi vi koji ste za račun ratnih profitera svoje živote ostavili na nekom ratištu i neka se Bog smiluje vašim dušama. 

Pesma o lepoti 

U vremenu novom, novi običaji, 
da bi nešto vredelo mora da se sjaji, 
a što više sjaji, to više i vredi 
na lepoti niko ne treba da štedi. 

U tom svetu uspešnih svi zu zgodni, lepi, 
ružan mnogo više od otkaza strepi, 
nije bitno znanje, iskustvo još manje, 
sve greške na telu, mora da se smanje. 

Preparati skupi za telo i lice 
od umornih žena prave lepotice, 
a plastični hirurg čini sto čudesa, 
bogate i ružne oslobađa stresa. 

Lepota se ceni i za nju se gine, 
ružne lepi često gledaju s visine, 
ni lepota više iznutra ne stiže, 
šminka svakodnevno poverenje diže. 

Šminkaju se oči, šminkaju se usta, 
veoma je važna trepavica gusta, 
eto tako nekako sad izgleda stanje, 
ne vidi se ni lice, a duša još manje. 

O tom se ne misli jer to bore stvara, 
ko će još sa dušom svojom da se smara, 
o njoj će se misliti tek kad vreme dođe 
da se Bogu jedinome na istinu pođe. 

Pišač uz vetar 

Kad sam bio jošte mali, 
ludim klincem su me zvali, 
sa svima ja vodih rat 
k'o drveni advokat. 

Porast'o sam samo telom, 
zidove sam tuk'o čelom, 
saznao sam šta je tuga 
kad dostigoh sto čvoruga. 

K'o ždrebe pred rudu iš'o 
uz vetar sam uvek piš'o, 
svađao se s celim svetom 
živeo sa svojim getom. 

Upišan i uneređen, 
u kretena unapređen, 
kad propadne moja buna 
dostići ću rang majmuna. 

Pesma isceđenog sponzora 

Dok jutarnju kafu srčkam 
po sećanju svome brčkam. 
Gde li mi je greška bila? 
Zašto si me ostavila. 

Bio sam ti ruža rosna 
mirišljava i zanosna, 
a sad k'o smrdljevak zgažen 
ispušen sam i poražen. 

Da sam emos i budala 
veoma si dobro znala, 
uzela si šta si htela 
i u trope odletela. 

Biznismenka ti si sada, 
kupila si pola grada 
na ostrvu nekom jačem 
dok ja praznog konta plačem. 

Neću da se menjam 
(satirični osvrt na samozavaravanje) 

Dok istinu tražim, istine se bojim, 
salgaću sam sebe da istine nema, 
neću da se menjam, zažmuriću malo, 
istina se ne vidi i nema problema. 

Ne vidim, ne čujem i ne pričam ništa, 
kroz vekove beše ponajbolje tako, 
ko gleda, ko sluša i previše priča 
sa ramena glavu gubio je lako. 

Tako mi života i rođenog vida, 
neću da se bakćem teškim razmišljanjem, 
iako je teško živeti u laži 
ja sam zadovoljan postojećim stanjem. 

Dve žene 

- " Gde si moja dobra Anđo, odavno te nema, 
čini mi se se nismo vid'le sto godina, 
pričaj mi šta radiš, kako su sad tvoji, 
uostalom ispričaj mi šta sve novo ima. " 

- " Fala Bogu, dobro je, još me zdravlje sluša, 
al' me zato moja snaja ič ne zarezuje, 
sina mi je podbunila pa me boli duša 
pa sve moje molbe kao da ne čuje. 

Al' batali moje muke. Šta se ovde radi? 
Vidim neka nova lica. Ko su oni Stano? 
Odavno se nismo srele pa sam željna razgovora. 
Hoću sve za njih da čujem, pričaj mi lagano. " 

- " Vidi onu Ružu tamo kako se šepuri, 
kako oštro hoda podignutog nosa, 
sad je sveža raspuštaljka, nešto mnogo žuri, 
a rekla bih da joj sveže ofarbana kosa. " 

- " U pravu si Stano mori, ja sam za nju čula 
da onoga oženjenog ispod oka merka, 
a na onog tamo već je nasrnula, 
bogami je ona neka mnogo ljuta zverka. " 

- " Pa ti Anđo reče kako ne znaš ništa novo, 
a ovamo mila dušo znaš više od mene." 
- " Ma to samo slučajno sam čula Stano, 
od jedne brbljive i blesave žene. " 

U tom času ove žene začuše glas popa: 
" Možete li za trenutak vas dve da ćutite, 
sahranismo Božjeg raba, dok ste vi pričale. 
Hoćete li barem sada da se prekrstite? " 

Pesma završena 3.4.2010. 
Inspirisano stvarnim događajem za vreme jedne sahrane kojoj sam prisustvovao pre više godina. 

Žene (akrostih) 


Svaka žena svoju varku 
U dnu duše svoje ima, 
Misliš da ti nešto daje, 
A u stvari sve uzima. 

Sve što daje duplo uzme, 
Uzme čak i preko toga, 
Malo zna da iznervira, 
Al’ je voliš kao Boga, 
Redom praštaš njene grehe, 
Ublaži ih smehom milim. 
Mnogo platiš te osmehe. 

Šta na kraju reći, znati 
I kakav sad savet dati. 
Pazite se svake žene, 
Al’ čuvajte uvek svoju 
Kad ne mož’te naći bolju. 

Samo da napomenem da je pesma šaljivog karaktera zbog bukvologa. 


Što sam luđi to sam pametniji 



Što sam luđi to sam pametniji 

jer ludilo postaje normala, 

kad mi kažu da se opametim, 

otkačim ih sa Hoću I Hvala. 



Neću više pametan da budem, 

neću više da mislim na druge 

jer što više upoznajem lude 

ja sve dalje putujem od tuge. 



Što ranije poludeo nisam 

pa da jedan srećan život vodim, 

al ni sada prekasno mi nije 

od normale da se preporodim. 



Svetom vlada jedna nova sila 

sila luda nalazi se svuda 

sprečiti je više niko neće 

od bubrega da napravi *uda. 



Satiričan osvrt na novo doba posvećujem svima onima kojima je ovo novo doba selo na vrh glave. 


Dizanje 

Nisam Dinkić, a ni Krkobabić, 
nisam Švarci, a nisam ni slabić, 
imam umor, al' imam i humor 
iako je buđelar sve tanji 
najvažnije neće da se smanji. 
Iako je povelika kriza 
u men' raste stalno optimizam. 
Da si meni samo malo bliže 
on bi mog'o češće da se diže.

Eto, ja sam kao malo filozofirao o životu, pisao pesme i ovde ih sakupio. 
Nadam se da ćete uživati. 


Daljine 

Mučim se tražim, 
smisao života mi beži, 
gubi se u daljinama 
koje su nebeski plave samo 
kada su daljine, daljine. 
Kada se daljina približi 
više nije nebeski plava, 
počinje da sivi, 
a ja odgovor tražim 
gde se o plavo gubi 
i vredi li da se živi. 
Pitao sam mudre knjige 
gde je sreće izvorište 
i kako do njega doći, 
nisu znale da mi kažu. 
Pitao sam mudre ljude 
kako da se sreći nadam 
kad se stalno na probleme 
saplićem i padam. 
Nisu znali da mi kažu 
da siguran budem, 
pa sam tek u sebi našao 
jedan odgovor. 
Treba znati živeti, 
voleti i kada nemaš razloga 
da nekome pokloniš sebe. 
tek tada možeš da se nadaš, 
da trepereći očekuješ 
da neko sasvim poseban, 
baš tebi potreban, 
zavoli tebe. 
Ipak. 
Mora se spreman biti 
da se traženo ne nađe 
i da te ne uništi tada, 
tvoja nada 
i odvede u zemlju mrtvih. 
U beznađe. 

Noćni stihovi 

Ispred mene slova razasuta leže. 
Mislim, Bože podari mi moći 
da mi misli od ruku ne beže 
da stihom osvetlim 
gluvi deo noći. 
Na umorne grudi klonula mi glava, 
na jedvite jade snu se odupirem 
snu se ne dam, a duša mi spava. 
San donosi snove. Ja neću da sanjam. 
Čini mi se da tada umirem. 
Pogrešna je od samog početka 
staza koja kroz život me vodi 
na grešnog se ja izmetnuh pretka 
golim srcem na nepravdu jurim. 
Što me mati naopako rodi? 
U poslednjem trenu svesnosti sopstvene 
pre dolaska neželjenih snova 
Misao se rađa. Postoji li vreme? 
Možda ga i nema pa posle buđenja 
ja ću ista ova napisati slova. 

Greške 

Ne verujem više ni rođenoj senci 
da me sama dobrovoljno prati 
i ona bi pobegla od mene 
kad bi mogla sve o meni znati. 

Ne verujem ni sopstvenom srcu 
u grudima što uporno bije 
jer ne vidi prevare i laži 
kad pogreši od mene se skrije. 

Duša grca zbog ludoga srca 
jer zbog njega jedva da je živa 
tone stalno u tužne dubine, 
a trudi se da kroz život pliva. 

Jedna greška napravi se lako, 
a uz prvu ostale se kače, 
kad izbrojim greške napravljene 
dugo mi se u samoći plače. 

Tražim 

Tražim nešto nesvesno i hitno 
da promenim u životu svom, 
pored mene prošlo je sve bitno 
pa sad živim sam sa svojim snom. 

Ima ljudi oko mene stoje 
ljudi stoje, a stoji i san, 
niko ne zna nešto samo moje, 
jedan smeli i nemoguć plan. 

Neću reći nikom pa ni tebi 
o čem' maštam i šta mi je ćef 
moglo bi se desit što ne želim 
da mi dođe mala dvojka tref. 

Da li ima sudbine 

Verovao ili ne 
dela su ti ista 
po savesti valja radit' 
nek je ona čista. 

Dualizam svakog bića 
suprotan je sebi 
ako nećeš da je priznaš 
ti je onda... 

Sudba možda i postoji, 
a možda i ne 
kada papke otegnemo 
samo će se reći sve. 

Zadnja strofa poentira 
kod svakog ludaka 
postojala ili ne 
sve je za džabaka. 

Oštar je il' tup 

Šta je čovek nego biće 
zbunjeno od sveta, 
al' ako on zbunjen nije 
luda je planeta. Neutral 

Pametan sam ili lud 
zavisi od ugla 
il' sam nigde, il' sam svud 
zemlja je okrugla. Smajli 

Ako znate o čem' pišem 
bolji ste mene, 
ali ako ne znate 
oduzeh vam vreme. Very Happy 

Relativno sve je 
i glupost i pamet, 
bez obzira na rezultat 
oboje su namet. Shocked 

Porez plaća svako 
pametan i glup, 
ugao je bitan, 
oštar je il' tup. Sad 

Izvinjenje 

Kako sam tužan jako 
jer sam dopustio sebi, 
da budem ono što nisam 
i nikada bio ne bi. 
Zverinjak zvani svet 
ne treba zverskog mene 
obećavam iz mene više neće 
lavina besa da krene. 
Savest mi ne da mira 
moram priznati nekom 
da sam pogrešio jako, 
da bih se i dalje zvao čovekom. 

Neprilika 

Neprilika sad je zgodna 
da se kaže što se ćuti, 
biće možda neugodna, 
al' istinu sad ćeš čuti. 

Kako misliš, tako živiš 
život se iz misli rodi, 
kad ukrotiš misli svoje 
uživaćeš u slobodi. 

Misli 

Misli služe, al' misli i truju 
o čoveku one odlučuju. 
Kad rđave zavladaju glavom 
na paklenom putu ti si pravom. 
U čoveku jedno srce bije, 
ali glava sto čudesa krije. 
Ceo svemir, ali i apsana 
rđavštinom kad je otrovana. 
Zar je loše da se čovek pita 
kojim putem želi da se skita. 

Nada 

Nada leči bolesne i tužne, 
sreću daje nesrećnom i setnom, 
dušu diže kad su misli ružne, 
potrebna je i čoveku sretnom. 

Kad bi ljudi odrekli se nade, 
gde bi išli mira da pronađu, 
zar je bolje ubijati sreću 
makar bila pastorak beznađu. 

Ljubiš, voliš, daješ srce svoje, 
ali sumnja kida tanke niti 
da maštanje biće uzaludno 
i sva nada da će zalud biti. 

Sanjao sam 

Sanjao sam jedan san. 
Svanuo je dan oblačan 
i sivi su oblaci jurili po nebu. 
Tuga je bila opipljiva 
koliko i kiša u mojoj ruci, 
vlažna i teška, 
zavlačila se pod moj rukav 
želeći da do srca dođe. 
U podsvesti se čuo glas 
kako kiša stati neće 
da za sunce nade nema. 
I da spas je iluzija 
koja tužnoj duši prija. 
Težak beše taj san moj 
sve dok se u meni nije 
pojavio zračak nade 
što mi šapnu da sam ludak 
što se tmini svojoj dao 
i pred kišom posrtao. 
Šta bi bilo beznadniče 
da je mesto kiše bio grad 
zar bi tebe led ubio 
ili bi sunce čak i posle njega 
zasijalo tad. 
Shvatio sam poruku, 
beznađe i tuga 
vode se k'o prije, sve ruku pod ruku, 
prizivaju u moj život svu patnju i muku. 

Tuga, sreća i nada 

Sve dok sunce nebom šeta, 
sve dok kiše zemljom liju, 
sve dok vetar gori šapće 
i gromovi ljuto biju, 
ja voleću i ljubiću 
tugovaću i plakaću, 
smejaću se, pevati 
i o sreći snevati. 
Bez tuge je sreća 
samo prazna vreća, 
a tek kad je vreća puna 
sreća se u sreću zaračuna. 

Zavičaj 

Tišina nema u duši mojoj vlada, 
sada sam na pustoj raskrsnici, 
znakova nema da mi pokažu 
koji put vodi do suza, 
a koji ka sreći. 

Smiraj je dana, 
valja mi pregurati noć 
da petlove prve dočekam 
pa da zatim oči sklopim 
i pođem u zavičaj. 

Kada me savlada nemir 
i mir se povuče pred njim 
pozavidim onima koji su se 
vratili tamo odakle su pošli 
pre prvog plača. 

Pakadkad čujem trube 
koje me pozivaju: 
„Vrati se dušo nemirna, 
znamo te dugo. 
Dođi.“ 

Teško je reći ne. 
teško je ne vratiti se. 
teško je, ali ja ne bih bio ja 
kada bih izabrao 
život bez borbe. 

Snovi 

Prosipam dušu po tastaturi 
Ruka drhti dok pesmu pišem 
I kao da mi se nekuda žuri 
Tražim rime i brzo dišem. 

Surovi život snove mi ruši, 
Jedan po jedan odoše k vragu, 
A snovi trebaju i mojoj duši 
Da mi kad padnem povrate snagu. 

Kuda bez snova da dalje krenem 
I gde da nađem snage za sutra, 
Ako ne počnem da se penjem 
Bez snova biću mrtav do jutra. 

Tražim u juče tragove sreće, 
Il barem dašak svoje mladosti, 
a kao da preturam smeće 
da nađem trunčicu radosti. 

Pesma o izgubljenim snovima. 

Bez odgovarajućeg naslova 

Prestani sudbo! 
Naređujem ti da odeš, 
Naređujem ti da nestaneš 
Sa mrazevima i decebrom. 
Nećeš me prevariti! 
Ne dam ti svoje uspomene 
Ne dam ti svoja osećanja. 
Neću tvoje prevare slušati! 
Nećeš me naterati da mrzim 
Ono što bejah 
Ono što sam sad. 
Ja čekam proleće! 
Čekam zelenu travu 
Da po njoj prospem suze 
Jer tu, gde one kanu 
Nići će malene šumske jagode 
Koje će neki drugi 
Zaljubljeni par naći. 
Reći će: "Baš su lepe, 
Ali odkuda one tu 
Gde ih nikada nije bilo". 

Klovn 

Smejala se klovnu Dači 
deca jer je mnogo smešan, 
zbog toga je Dača bio 
poprilično neutešan. 

Bilo mu je dosta smeha, 
aplauza u areni, 
želeo je da sa lica 
što pre skine nos crveni. 

Rešio je jednog dana 
da se menja, pa šta bude 
da i njega već jedanput 
svrstaju međ' mudre ljude. 

Prestao je biti klovn, 
pameti je najzad stek'o 
u očima drugih mudrih 
od nikoga posta neko. 

Kudio je svakog dana 
ono što je nekad bio, 
u kamen se pretvorio 
čovek nekad drag i mio. 

Viđali ga zamišljenog 
kako gleda u daljine 
i mislili da sigurno 
o nečemu važnom brine. 

Pred smrt stalno mrštio se 
kada deca zagalame 
i podsete njega mudrog 
na klovnovske dane. 

Niko tajnu nije znao 
koja se u njemu krila, 
otac, mati, sin i ćerka 
arena je njemu bila. 

Epitaf na večnoj kući 
odgovore sve je dao: 
"Eh da nisam mudar bio 
ja za tugu ne bih znao". 

Nemam odgovarajući naslov 

Kad se digne kuka i motika 
sve to malo, jako malo znači, 
bude buka, a bude i vika, 
ali onaj sa puškom je jači. 

I kuka je opasna alatka 
zna da skine glavu sa ramena, 
ali puška kad rafalno puca 
krvi bude svakom do kolena. 

Šut i rogat protivnici stari 
nikad nisu bili ravnopravni, 
istorijski gledano sa strane 
oduvek se znalo ko je glavni. 

Tek poneka pobeda motike 
veliča se, dugo prepričava. 
Takve priče sluša svako dete 
pa ih sanja kad legne da spava. 

Sin junaka junači se pričom 
da je važno ginuti za "cara" 
i "car" uvek junak je najveći 
iako je uvek do duvara. 

Ko se drzne da istinu rekne, 
da "car" svoje interese brani, 
ili umre il' pred zveri klekne 
da se carska sujeta odbrani. 

Zato deco uzdajte se u se 
ne padajte na te priče lažne, 
ratovanje ostavite drugom 
maloj zemlji ljubavi su važne. 




Ekscentrična pesma 
(napisana kao razmišljanje o ekscentričnosti) 

Totalno van centra 
želim da preživim 
za ono što mislim 
da sebe ne krivim. 

Dosta mi je laži, 
saplitanja nogu 
da živim od istine 
i hoću i mogu. 

Slobodno me mrzi 
i normalan budi 
za mene su "ludi" 
mnogo bolji ljudi. 

Pesma sreće 

Ako si tužan i život ružan 
pravi ti problem il' dva 
duhom ne padaj nego se nadaj 
da Bog svoj posao zna. 
Anđeli brate svakoga prate 
pokažu puteve sna, 
a ti ne sedi nego ih sledi 
da život šansu ti da. 

Nek te ne čudi što drugi ljudi 
ne znaju šta znači smeh, 
zato će brate jednom da plate 
dušama svojim ceh. 
A ti se bori i ne dozvoli da tuga preuzme vlast, 
nikad se nedaj, nikad ne predaj 
već živi život u slast. 

Sreća se pravi samo u glavi, 
u tome ceo je trik, 
zato u meni tuga zeleni 
od muke će prepući. 
I neka mladost, bude ti radost 
veseli nek su ti sni, 
a osmeh zato nek bude zlato 
koje ćeš čuvati. 

Pozornica 

Pozornica život zvana 
sluga je kod moćnih ljudi 
i deo je novog plana 
da se staro zlo probudi. 

Ispiranjem mozga žele 
spremit' teren tome dobu, 
već je spremno zlatno tele 
da zamena bude Bogu. 

Ja uspravan krst nosiću, 
golgotni su došli dani, 
neki tužni dani sviću 
Boga nema ko da brani. 

Njihova je zamka spremna, 
počela je svetska hajka, 
žrtva biće duša svaka, 
lovac vreba iz prikrajka 

Žele da me reformišu 
pa da budem k'o i oni, 
moju pamet da izbrišu, 
smetaju mi ti demoni. 

O slobodi ja još sanjam, 
neću snjima da se družim 
jer ne želim da se klanjam 
i mamonu tome služim. 

Mene neće pokoriti, 
nijedna me neće sila 
na kolena oboriti 
ja dobiću bela krila. 

Poleteću ka svetlosti 
i nebeski dom ću naći, 
samo će me tako grešnog 
anđeoska ruka taći. 


Glupa pesma 

Blago onom koji znanja nema 
jer u znanju opasnost se krije, 
intelektu naglo pada cena 
mada nikad skup ni bio nije. 

Kome glava iznad mase štrči 
često čvrge izdobija prvi, 
a još ako ispred rude trči 
okupa se u sopstvenoj krvi. 

Nekad beše sad se pripoveda 
um caruje, snaga valja klade, 
sad se uči tako, radi reda, 
a klada se u valjanje dade. 

Sve prolazi, al' glupost je večna, 
tako beše, tako će i biti, 
rasa ljudska da bi bila srećna 
u školi će gluposti učiti. 

Tako želim 

Kada me stignu sećanja iz prošlosti davne, 
poželim na tren da tamo se vratim, 
da iznova doživim parčiće mladosti, 
i trunčice radosti 
kada sam znao ništa, 
kada sam verovao svakome, 
kada sam spavao mirno, 
kada sam pevao sa društvom, 
kada sam... 
tada nisam plakao 
nad počinjenim greškama, 
nad neučinjenim delima, 
nad izgubljenim snovima, 
nad... 
nadamnom nebo je danas sivo, 
kiša se sprema, 
mladost je prošla 
i svrhe nema 
da tugujem, 
da samujem, 
da plačem 
da... 
daću poljubac sinu, 
a srce svoje ženi 
jer ja sam čovek, 
jer ja volim, 
jer... 
tako želim. 

Dok dišem 

Ponekad noću bdim 
i mislim 
o svetu oko mene, 
o ljudima koje znam 
i mislim 
da ovaj svet nije moj 
i da nekom drugom 
svetu pripadam. 
Naučio sam da postojim 
i živim 
sa lažima, 
sa zlobom 
i živim 
u ime svetlosti, 
u ime ideala 
i mada je moja 
uloga mala 
ja volim 
i pišem 
i tako će biti 
dok dišem... 

Novac 

Novac. 
Dolazi iz pakla pravo 
da uništi šta je zdravo. 
Novac. 
Svojim sjajem on se trudi 
da napravi zver od ljudi. 
Novac. 
Cilj jedini nekom smradu 
da napravi svoju vladu. 
Novac. 
Barijeru svaku sruši 
gde burgija neće buši. 
Novac. 
Na mane je ljudske lovac. 
Proklet bio onaj ko je izmislio 
NOVAC. 
Otvorite novine 

Otvorite novine, 
pogledajte naslove, 
obratite pažnju, 
vidite li? 
Neko je izgubio život, 
neko onog koga je voleo, 
neko vam je tražio dinar, 
nekome je kontejner Maxi. 
Da li ste bar jednom zaplakali? 
Da li ste dinar za dušu svoju dali? 


Noćas sam... 

Noćas sam tužan nešto, 
pa se varam vešto, 
i stvaram opravdanja 
jer manja 
je šansa, 
da ona nijansa 
što čini život lepim 
učini mene slepim. 
U stomaku srce krijem, 
da ga studen ne pronađe 
i odvede u beznađe 
kod pravednih prokletnika, 
tih večitih gubitnika 
što za pravdu dušu daju 
bez saznanja o svom kraju. 
U ljubavi pravde nema 
i nikad je bilo nije 
jer je krije 
izmaglica 
tog prelepog lica 
što osmehom osvajača 
lomi me i kida, 
svaki veo skida 
i vodi do plača. 
Suza teška, vrela 
otima iz tela 
uzdah gorak 
koji grlo stegne, 
jedan korak 
nedostaje do pobede, 
pobede što dah mi znači, 
samo malo snage treba 
da se tamo zakorači. 
Snagu skupljam, sebe snažim 
želim da se oporavim 
pa da krenem na put težak 
da sebe pronađem, 
al' je teško da se krene, 
da zakopaš uspomene 
pa još snage tražim. 
Snage daj mi, 
snage želim, 
srcem celim, 
dušom celom 
prekrivenu crnim velom. 

Muze 

Noćas me muze 
muče dahom svojim, 
u očima zelenim 
stvaraju mi suze. 

Što li ste mi došle 
pokvarene cure? 
Pronađite drugog, 
kod njega ste pošle. 

Kad odete domu svom 
sve će suze stati 
i zarašće tuge 
srcu ranjenom. 

Bez naslova 

Tužnome uvek kažem, ostavi juče u juče, 
ne daj da prošli dani te muče 
jer juče je bilo i prošlo i završeno, 
pogledaj u danas i videćeš savršeno 
da je SAD bolje od NEKADA uvek bilo, 
pa zato raširi jedno, zatim i drugo krilo, 
pa poleti, poleti visoko u oblake perjane 
i tamo sačekaj sa osmehom srećnije dane. 

Pruga 

Ka zapadu kroz ravnicu 
proteže se pruga snova, 
sanja se na njoj o mestu 
gde se kreće sve iznova. 

Snovi žele da su java, 
java neće da ih shvati, 
ceo put je zabadava 
onom što se kući vrati. 

Zato glava kroz zid juri 
prugom što od kuće vodi... 
Po šinama iza voza 
izgubljeni dečak hodi. 

Njegov glas je sve slabiji 
ka zapadu dok voz grabi, 
al' u onom što odlazi 
uvek zvoni taj glas slabi. 

Umorni je dečak stao 
na proklete sjajne šine, 
dok polako tamni sunce 
on o sebi u tom voz 
razmišlja i brine... 

" Onaj koji putuje uvek ostavlja neki delić sebe tamo gde je do tada. " 
Ja 


(Ne) Ljubav 

Do pobede sto poraza vodi, 
do osmeha sto suza se proli, 
bogazama do raja se hodi 
kada voliš onog što ne voli. 

Ko ne voli tome dokaz treba 
jer nikada ljubavi ne daje, 
a kad ljubi, ljubi sračunato 
sa pomišlju, nek traje dok traje. 

Kad iz srca nestane sva nada 
i istina blesne u svom sjaju, 
vidiš jasno da je nova sreća 
čekala i nadala se kraju. 
__________________ 

Zadušnice 

Na planini moćnoj još uvek postoji 
selo malo sneno, rosom umiveno, 
potok još žubori i pevaju ptice. 
al' od ljudi ono je davno napušteno. 

Nekada su u njem živeli mi preci, 
i čuvali rado svoju dedovinu 
koju u nasleđe davali su deci 
i spremni su bili da za nju i ginu. 

Onda ipak dođe neko drugo vreme, 
živelo se bolje širom belog sveta, 
gasile se kuće umirali stari, 
deda Stojan umro je zadnji prošlog leta. 

Dok polako vozim putem trošnim starim, 
rukom brišem suzom umiveno lice, 
odlazim u selo koje živi samo 
kad se sakupimo da odamo poštu 
precima na groblju kad su zadušnice. 


Kiša 

Dok me kiša smara 
i ja sa njom padam, 
nekom čudu iznenadnom 
potajno se nadam. 

Možda će me anđeo 
krilom zakloniti 
i od ove kiše 
tužnog zaštititi. 

Možda će me zvati 
neko iz daleka 
il' ću među ljudima 
pronaći čoveka. 

Možda će me čudo 
ipak zaobići 
pa ću s ovom kišom 
u zemlju otići. 

Uvek sam voleo cirkus 

Uvek sam voleo cirkus, 
gledao silne akrobate 
i krotitelje tigrova moćnih, 
maštao o srećnom danu 
kada će meni aplauzi 
leteti kroz šatru ili dvoranu. 
Vreme je prošlo, a ja eto 
nisam ono što htedoh biti, 
nisam ni ono što drugi su hteli, 
ni doktor, ni advokat. 
Postadoh pesnik. 
Svima u inat. 
Sebi u inat sad pišem razne 
stihove, samo meni važne 
i možda još ponekom, 
a stihovi teku, kao reka 
ka ušću svom dalekom 
gde ih okean drugih 
pesama čeka. 
Ponekad delujem samome sebi 
kao klovn tužnoga srca 
sa nacrtanim osmehom lažnim, 
slaba sam zamena snovima svojim, 
krotiteljima tigrova moćnih 
i akrobatama snažnim. 
Al' eto, mora se živeti 
sa svojim porazima, 
sa neispunjenim snovima, 
u potrazi za mrvicama sreće 
u potrazi za ljubavlju... 
ako je još ima... 
negde tamo. 


Izgubljen slučaj 

U želucu kamen stoji, 
u glavi se tuge množe, 
pratioci to su moji, 
suđenici ispod kože. 

Mrtvi snovi dušu stegli... 
suzama ih sprat ne mogu, 
a uporno pokušavam 
i koristim kao drogu. 

U srcu mi korov buja 
pa osmesi se ne vide, 
od dodira hladnih ruku 
moji prsti trnu, bride. 

Sve što želim, sve što hoću 
jeste samo mira malo 
da me srce pred sudijom 
ne bi grešnog prepoznalo. 

Uhvaćen u lavirintu 
suza i razočarenja, 
batrgam se i otimam 
al' suštinski se ne menja 

činjenica jedna gorka, 
da je proš'o onaj tren 
kad sam mog'o da ne budem 
slučaj davno izgubljen. 

Čuvar snova 
(posvećeno prijateljima) 

Večeras… večeras 
biću čuvar snova tvojih, 
da ih ne izgubiš, 
da ih ne povrediš, 
da ih ne zaboraviš. 
Brinuću se o njima 
čuvati ih od zla, 
kao da su moji, 
kao da su deca 
nestašna i čista. 
Kad sutra otvoriš oči, 
ustaneš I skuvaš 
prvu kafu, 
pogledaj u nebo. 
U oblačiću nad 
tvojom glavom 
sam sakrio 
tvoj san od tebe 
da bih ti ga vratio 
kada ponovo zaspiš. 

Posvećeno onima koji su voleli i ostali zaboravljeni. 

Sudija 

Šalji me kod sudije. 
Na robiju da me baci 
il’ neka me ubije, 
samo nemoj ti 
meni suditi 
jer sudićeš srcem 
još surovije 
jer si volela. 
Proklećeš me 
na zaborav, 
na izgnanstvo večito, 
na nepomen … 

Samo nemoj ti … 
Meni suditi. 


Čovek bez snova 

Čovek bez snova je: 
sunce bez meseca 
cvet bez mirisa, 
lice bez osmeha, 
ljubav bez patnje, 
oko bez duše, 
zemlja bez reka... 
Čovek bez snova je 
u stvari pola čoveka. 



Srcem kroz zid 

Juriš... 
Napred... 
Mora pasti, 
mora jednom popustiti, 
ovaj zid je neprijatelj 
i moram ga porušiti. 
Tuci... 
Udri... 
Nije lako, 
ali moram udarati, 
srcem rušim zid od tuge, 
jer izbore nemam druge 


Bes … 



Bes… Uvreda izrečena 

prilika je savršena… 

Zli se dusi iz dubine 

dokopaju površine, 

pa taštine vašar krene 

i za tebe i za mene. 



Kad se vetar strasti smiri 

i smire se svi nemiri 

ukus gorak u ustima 

reč mirenja svaka ima, 

nisu reči nesmotrene 

ni za tebe ni za mene. 



Zalud dani teku novi 

srušeni su stari snovi, 

neminovno kraj dolazi, 

zajedničkoj našoj stazi, 

ubrzo će dva ludaka 

ići zonom sumraka. 



Kada se dobro ne razmisli o tome ko je osoba sa kojom stupamo u burnu emotivnu vezu dolazi do nagomilavanja nesuglasica koje jednoga dana dostignu svoj vrhunac I veza puca. Količina bola raste sa svakom ružnom reči više na kontu koji piše kelner po imenu Sudbinko Živčanević. 


Dragi čitaoče ovih redova, 
ovom pesmom sam hteo da ispričam priču o životu svakoga od nas. 
Svi smo u ovoj dimenziji samo pajaci koji svakodnevno vode borbu da prežive još jedan dan. 
U toku te borbe vidimo samo ono što nam je prioritet i retko ko uspe da vidi celu predstavu zvanu život. 
Tek pred kraj, a češće tek posle kraja predstave uspemo da vidimo koliko je predstava bila lepa, a mi nesposobni da to vidimo. 
Kada se udaljujemo iz te predstave i odlazimo u neku drugu jedino što možemo poneti je naša duša. 
Cirkuska pruga će svačiju dušu jednoga dana odvesti do mesta na kome se nalaze duše slične našoj. 

Želim vam da uživate u pesmi, ali samo ako vam ne smeta da se eventualno isplačete. 
Mlađi naraštaji verovatno neće plakati, ali mi koji smo prevalili pola života smo već u rizičnoj kategoriji za plakanje. 


CIRKUSKA PRUGA 

Juče je umro pajac, 
klovn crvenog nosa, 
arena bila je puna, 
a on je umro iz štosa. 

Pao je usred tačke, 
aplauz bio je jak, 
kad minut ustao nije 
na sceni je nastao mrak. 

Brzo su cirkuski ljudi 
izneli nesrećnog smeška, 
voditelj publici reče: 
" Izvinite, tehnička greška." 

Jedan je viknuo dečak: 
" Šta je sa smešnim čikom?" 
Niko ga čuo nije i šou 
je nastavljen muzikom. 

Predstava išla je dalje, 
uspešno do samog kraja, 
a pajac je ležao mrtav 
tu blizu cirkuskog sjaja. 

Njegova duša je tada 
međ veselu publiku sela, 
do tada nije ni znala 
koliko lepa je predstava cela. 

Na kraju predstave duša se 
klanjala publici s tugom 
dok napokon krenula nije 
ka nebu cirkuskom prugom 

P. S. Otvorite oči, 
svud su oko Vas, 
šareni pajaci 
koji vole Nas. 


Kraj početka 

Na kraju krajeva stoji početak 
i iza svake kokoške jaje, 
u svakom pravilu izuzetak 
i kad se dobija nešto se daje. 

Daje se srce, duša i telo, 
daju se snovi mladosti rane, 
daje se brzo, lako i smelo 
bez misli na neke buduće dane. 

Tek kada svane suton života 
i kad se svedu cehovi razni, 
shvatiš da si se igrao lota, 
i plaćao srećom previše kazni. 


Za laku noć 

Kad na zemlju padne tama, 
i u Kinu sunce ode, 
poželeću svima vama, 
trun radosti, kap slobode. 

Verujte mi malo nije 
i teško je do tog stići, 
radost se od ljudi krije, 
a sloboda neće prići. 

Želja kad u umu vlada 
za stvarima beznačajnim, 
srce pati, duša strada 
sa ranama mnogim trajnim. 

Zato oči moje mile 
poželeh vam male stvari, 
velike bi želja bile 
tek varke u stvari. 

To bi za sad bilo sve 
od pesnika pesme ove, 
sanjajte mi labudove 
i još neke lepe snove.

Eh 

Zagledan u plamen sveće 
setio sam se očiju tvojih 
koje su sadržale u sebi 
iskru nastanka ljubavi 
u svemiru i zaplakao. 
Mislio sam da su te iskre 
odraz mladalačke zaljubljenosti 
koja brzo prolazi 
i gasi se pred prvim iskušenjem. 
Sada nemo preispitujem 
sve postupke svoje 
i shvatam da si bila ljubav 
koja se jednom u životu nađe. 

Gde počinje ljubav 

Tamo negde u sivilu 
sasvim običnog dana 
kada se ne nadaš ničemu 
ili kad samo žuriš na posao 
započne ljubav svaka. 
Iznenada pojavi se, 
zavuče u srce koje zadrhti 
kao vlat trave na košavi, 
i tada iako svestan nisi 
voliš bezuslovno. 
Potom saznaš ime koje ti se svidi 
kao nijedno pre 
što ti se svidelo nije 
pa pred ogledalom vežbaš 
kako da najlepše zvuči. 
Na prvom satanku drhtiš 
i znojne ruke trljaš o pantalone, 
srce lupa jačinom koja te uplaši 
jer do tada nisi ni znao 
da snaga iz srca dolazi. 
Ako te srećna zvezda 
pogleda nežno i pokloni 
ljubav do kraja života 
zahvali se nebu na 
neprocenjivom daru 
jer si jedan od retkih 
koji voli i voljnim se zove. 

Noć 

Senka se šunja u tamnoj noći, 
lebdi nad dušom mojom, 
a prozore svog doma u zemlji 
u kojoj nema radosti 
odavno sam zaključao 
tako da niko na ovom pustom mestu 
ne može pronaći ulaz u moje srce. 
Ponekad zaželim 
da sam onaj od pre i da verujem rečima 
koje sreću znače. 

Kosmos. 

U kosmosu postoje zvezde i planete, 
postoje i rupe crne, to zna svako dete. 
Ko veruje da nastade od velikog praska 
fali mu u glavi makar jedna daska. 

Kosmos nasta od ljubavi koju sam ti dao 
i da kosmos stvaram stvarno nisam znao. 
Sada ljut sam poprilično na samoga sebe 
posle kraja po kosmosu ja svud tražim tebe. 

Kud ga takvim stvorih uzalud se pitam 
dok po trećoj galaksiji ja lutam i skitam. 
Uništiću ovaj kosmos, svega mi na svetu, 
ljubav ograničiću na rodnu planetu. 

Parastos jednoj ljubavi 

Sahranismo ljubav u najdublju raku. 
i sada zbog toga tapkamo u mraku, 
a znam da i nije moralo baš tako 
jer srca su naša udarala jako. 

Imadosmo ljubav, sad je više nema, 
Ostala je od nje samo uspomena, 
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti, 
u predgrađu sreće ostavismo kosti. 

Slomiše se naši točkovi sudbine, 
U dušama našim sad su ruševine, 
Uplakane oči nikad više neće 
Kao nekad da nam blistaju od sreće. 

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami, 
Sada kao slepci pipamo u tami 
Jer tražimo nešto da rane zaceli 
I žalimo što smo jedno drugo sreli. 

Pesma napisana uz gitaru posle šut karte. 

JADNA OLOVKO MOJA 

Jadna olovko moja 
zasto li ovo pises 
kad ona ce tek naslutiti 
da zbog nje 
sna nemam vise. 

Zbrkana pameti moja 
zasto te ludilo hvata 
nemogucem se nadas 
iako dobro znas 
da ces da stradas. 

Nesrecna duso moja 
taman ti nadjoh mira, 
a sada opet plamtis 
zbog nepostojeceg 
i nematerijalnog dodira. 

Zivote prokleti moj 
bas si mi smrsio konce 
nekome smo malo 
pobrkas loncice, 
a meni ekspres lonce. 

Monotoni dani moji 
sa mislima pod kontrolom 
noci ste moje uzburkali 
nestvarnom nadom, 
konfuzijom i bolom. 

Prokleto srce moje, 
zasto mi dusu varas 
laznu mi dajes nadu 
i iluziju moguceg 
heppyenda stvaras. 

Sudbino, zivota varko 
u buri malena barko 
zasto mi dajes nadu koja je tek sen 
da cu i makar na kratko 
postati samo njen. 

Kockice 

Dok sudbina svoje kockice slaže 
U magli života duše se traže 
Nekad zacrtan put se briše 
Jer san se sanja sve više 
Sve do početka kraja 
Kad put se sa putem spaja. 

Raskrsnice 

Na raskrsnici mira i nemira, 
dodira i nedodira, 
sna i jave 
nalaze se suprotnosti 
što srce more 
i dušu dave. 

Da li tamo il’ ovamo, 
Da li biti ili hteti, 
da l’ sigurnost ili greh, 
da li život il’ sivilo, 
jednoličnost ili smeh. 

Odgovora biti neće 
Sve do tužne raskrsnice 
Puta sreće i nesreće, 
a na kraju krajeva 
na jedno se svede sve, 
kockati se ili ne, 
povrediti samo sebe 
il’ rušiti sve pred sobom 
sve do zadnje kapije. 

Senka 

Lutam k’o senka kroz noćnu tminu 
Dok hladan vetar seče mi dah, 
Život mi stvara zbrku u glavi 
Tugu i ljubav u isti mah. 

Samoću dobih uz tugu pride 
Pa i u gužvi opet sam sam 
Sudbino hajde daj mi bar nadu 
Da će na oči doći mi san. 

Nemir u duši tera me dalje, 
Korak je svaki k’o večnost dug 
Samo se bogu molim da nisam 
Na putu koji zove se krug. 

Dok noćas niko sa mnom ne tuži 
Tugu što nosi vetar kroz mrak, 
Onom što voli, a voljen nije 
Tuga na srcu ureže znak. 

I onda shvatiš da svako nov koga upoznaš vidi taj znak i sebi da za pravo da te sažaljeva, a to osećanje je ubica ljubavi. 

Mrtva pesma 

Ova je pesma mrtva, 
Ubio sam je zato što nije htela 
Da pođe tamo gde sam joj rekao 
Da svima kaže da sam k****n 
Što mnogo daje, a ništa ne traži. 
Ubio sam je jer nije znala 
Da kaže svima da jedna budala 
Žedna je ljubavi iskrene, jednostavne 
I bezuslovne, bez reči što zovu se 
Pretvaranje i laži. 

Opraštam ti... 

Voleo bih draga znati 
dal ćeš za mnom zaplakati 
kada odem iza duge 
da li će u tebi biti 
makar jedno zrno tuge. 

Gorele su moje oči 
k'o ciganske vrele noći 
gorele jer nisu htele 
da priznaju da te vole, 
k'o nijednu žele. 

Ne postoji ništa više 
što bol može da izbriše 
za svoj bol te ja ne krivim 
opraštam ti nisi znala 
da za tebe živim. 

Ispred tvojih vrata 

I spred tvojih vrata prepun bola stojim, 
u rukama mojim buket hrizantema, 
uporno se nadam otvorićeš vrata, 
a polako shvatam, nadi mesta nema. 

Znaj u srcu mome samo ti postojiš 
i u crno bojiš dolazeće dane, 
u knjizi života gde o meni piše 
ti si jednostavno pocepala strane. 

Još uvek te ljubim u snovima svojim, 
ali ne postojim ja u tvojoj javi, 
pa je svaka zora kao noćna mora 
kad otera snove i nebo zaplavi. 

Poražen i ponižen, i u tuzi sam 
želim ovaj buket cveća samo da ti dam, 
još par dana da te seća da sam bio tvoj, 
varalice lažljivice, večni bolu moj... 

Čekati, 

Milom te zovem, šapatom kojeg 
Samo ja čujem. 
Susret je varka srca mojeg 
Jer varkom se trujem. 
Nikad ne nađoh svetlo u tami 
Meko i nežno. 
Umirem s dušom koja čami 
Neizbežno. 
Čekati sunce, u noćnoj tmini 
zadatak je dug. 
Ostati želiš na površini 
Sklopiti krug. 

Nekome dragom 

Veseo onaj je dan 
Lep i nasmešen 
Ako te vidim ovde 
Samo na jedan tren 
Tihi te čovek tiho voli, 
A to boli, boli. 

Pad ljubavi 

Kad ljubav padne ostaju gadne 
rane na srcu, i mom i tvom, 
prašina bola se uskovitla, 
a kad se slegne ostaje lom. 

U besu uvrede izrečene 
grla nam stežu, peku k'o žar, 
ljudskost je pala na grane niske, 
donela misli mračne na dar. 

Vatra u srcu teško se gasi, 
svaki je dan k'o večnost dug, 
patnja nas guši i jedan mora 
da izvinjenjem razbije krug. 

Ponosne lude čekaju, ćute 
ego je nekad dvosekli mač, 
a posle kraja sve biva kasno, 
dolazi pravo vreme za plač. 

Posvećeno tvrdoglavima. 

Potraži me 

Potraži me u snovima 
tamo te čekam 
jer tamo je sve moguće 
da mesec sunce postane 
da sreće tugu zameni 
i da već u aprilu 
nova malina porumeni. 
Potraži me u snovima 
jer ja nemam drugog mesta 
za čekanje. 
Potraži me u senci masline stare, 
u pesku po kojem gaziš, 
u vinu koje piješ, 
u rečima kojima me zoveš, 
u dahu koji ti se otme 
kad pomisliš na mene. 

Oči moje 

Oči moje, nek ste krive 
pred sudijom koji sudi 
za misao o blaženstvu 
koje samo tugu budi. 

K'o vlat trave povijam se 
pred lahorom, čilim, lakim, 
okno bola u mom srcu 
svet učini naopakim. 

Nema sata ni minuta 
nema dana ni godine, 
kad ne želim trunku mira, 
trunku mira i istine. 

Nisam moćan da promenim 
neko drugi što mi zbori, 
promeniću samog sebe 
da mi duša ne izgori. 

Da smo... 

Spavaju pčele i pile spava, 
spava i potok podno planine, 
a ja ne spavam zbog jedne žene 
i oka njenog boje kupine. 

Hiljadu pitanja glavom se roji, 
hiljadu noći muče me snovi, 
hiljadu zašto odgovor nema, 
hiljadu oblaka nebom plovi. 

Pevušim tiho pesmu davnina, 
da smo se samo ranije sreli, 
al' život druge planove ima 
suviše toga ipak nas deli. 

Sad srce svoje pokornim držim 
u vlasti svoje tvrdoglavosti, 
ne dam da voli onog kog želi 
sa nadom da ume da oprosti. 

Tajna 

U očima tvojim vidim 
jezero bola, 
dušu ti osećam 
tuga je hrve, 
noć te je pusta 
samoćom ubila, 
sudbina daje ti 
od sreće samo mrve. 
Nekako znam te, 
strah je u tebi, 
možda baš zato 
što sam ja ti, 
i lica su samo maske 
što tajnu kriju, 
da nema nikoga 
ko voli kao mi. 

Kraj 

Jutros sam video rosu 
u tvom oku, 
pogled si 
odmah skrila od mene, 
neku duboku 
tugu sam slutio. 
Okrenuo sam ti leđa, 
u prozoru sam video 
kako rukama 
prelaziš preko lica. 
Pokušala si da se osmehneš, 
na usne nanela crveni ruž 
kao da on može 
biti zamena sreći. 
Znam. 
Znam da te savest grize, 
greška k'o žar te peče, 
ptica si što predivno peva, 
ali samo pesme 
koje nikoga ne razvesele. 
Savršeno grozan kraj 
ubio je svu lepotu 
i osmehe 
koje smo jedno drugome 
nesebično poklanjali. 

Živim 

Sakupilo se mnogo tuge u meni, 
nebeski svod mi nije plav, 
ne želim svoj više život u seni 
senka donosi zaborav. 

Želim da dišem plućima punim, 
hoću da osetim bol 
i on je osećaj kao svi drugi 
makar mi svirao mol. 

Pevaću jako da svet me čuje, 
opet živim i osećam, 
i neće više da me truje 
miran, učmao dan. 

Oduvaću prašinu sa uspomena, 
nek žive dugo u meni 
otvaram sada vrata vremena 
nek ljubav se razvileni. 

Drhtaću slobodno kao ptica 
kad vetrovi hladni dunu, 
u jastuku ću čuvati snove 
i imati ponovo dušu punu. 

Plašt 

Doleteću k tebi 
od noći dan učiniću, 
ukrašću zvezdu samo za tebe, 
otkriću ti tajnu svoju, 
ogrnut sam plaštom nevidljivim 
pa ću ti se prikrasti 
i pokazati zvezdu na dlanu mom. 
Sijaće jače i lepše 
od bilo koje zvezde druge 
jer ova će biti uništivač tuge. 

Olovna pesma 

Rečima pletem 
džemper sećanja 
sa šarama od stihova 
koji će me sačuvati 
od zaborava, 
od nesećanja na ono 
što sam bio, 
što sam voleo 
i svega što mi je značilo, 
a nebo se 
nadamnom smračilo 
i ne obećava plodonosnu 
već tešku kišu, 
zimsku, 
hladnu, 
ledenu kao duša grešnika. 
Možda će se nekada neko 
setiti jednog polupesnika 
i stati, 
pročitati, 
redove ove, 
moje snove, 
moja nadanja, 
stradanja. 
Možda, 
ali samo možda 
neko će reći: 
"E j*** ga, i on ode." 

Opet 

Opet sam ti oprostio 
preko svoje čvrsto date 
prešao sam reči, 
jednostavno ja ne mogu 
iako te znam nevernu, 
NE nikada reći. 

Igraš se sa srcem mojim, 
kao palidrvce kresneš 
ga da plane, 
lažju novom iznova ga smrzneš 
da ga lakše ranjenog 
dokusure vrane. 

A ja blesav pa verujem, 
da će život dati sudbu 
sad drugačiju, 
omađijan opet gledam, 
a ne vidim da ti oko obasjava 
narav mačiju. 

Kao vatra nestalna si 
nepredvidiva i burna 
bez moje kontrole, 
slep za tebe, tvoje greške 
samo jednim putem hodam, 
a on je na dole. 

I opet ću kad me tuga 
samelje u žrvnju svome 
da se kajem 
i pitam se uzaludno 
zašto tebi šanse nove 
ja iznova dajem. 

Inspirisano jednim životom, ali ne mojim. 

Dok čekam sutra 

Dok čekam sutra prazan iznutra 
osećam gorki nemir u duši, 
polako ludim jer tebe nemam, 
java mi snove polako ruši. 

Duša mi prazna k'o prazna čaša, 
prazna k'o soba u kojoj patim, 
prazna kao i ljubav naša, 
prazna k'o ovi sitni sati. 

A nemir krade od mene snove 
i suza slana klizi niz lice, 
more me tuge ka sebi zove 
dok sam na vrhu puste litice. 

Gubi se noćas i zadnja nada 
da će mi tuga s vremenom proći, 
sva moja sreća u vodu pada 
bez šanse da će ponovo doći. 

Ne zovi me 

Ne zovi me srećom, 
ja sreća tvoja nisam, 
ne zovi me ljubavlju, 
volim te po navici, 
ne zovi me utehom, 
ni sam sebe ne mogu utešiti, 
ne zovi me drugom, 
drugovi se ne izdaju. 
Ne zovi me očima svojim, 
oči su duše ogledalo, 
a ti duše nemaš 
i zato me ne zovi. 
Nikada više. 

Zemlja, vetar, vatra, voda 

Stvorio sam zemlju 
da ti mogu doći, 
da te mogu naći. 
Stvorio sam vetar 
da po licu mogu 
nežno te dotaći. 
Stvorio sam vatru 
da u tvome oku 
ljubav razgoreva. 
Stvorio sam vodu 
koja kad te umiva 
moju pesmu peva. 

Boli li te kad te sanjam? 

Boli li te kad te sanjam, 
kad se budim prazne duše, 
dozivajuć' ime tvoje? 
Boli li te kad te vidim 
zagrljenu s nekim drugim 
i kad vidiš uplakane oči moje? 
Istinu si tražila u laži, 
posumnjala u iskrene reči, 
pobegla od mene bez pozdrava.. 
Boli li te kad te sanjam... ? 
Ljubavi! 
Još jedna pesma o kraju 



Kako da čovek zna 

da ljubavi bliži se kraj, 

da nestaje magija 

prvih poljubaca, 

da dolazi dan kada ljubav 

će postati stranac 

u srcima koja kucaju 

samo po inerciji? 



Kada bi neko javio 

da kraj je neizbežan 

ne bi bilo toliko tuge, 

ne bi bilo toliko bola, 

kraj bi mogao biti 

čak i nežan 

pa bi brže zavoleli druge. 


Kako 

[/size] 

Kako znati 

kome srce 

svoje dati, 

da ne pati, 

zbog odluke, 

da nikada 

ne pronađe 

nešto što se 

tuga zove 

i izvor je 

svake muke. 


Kako znati 

koga zvati 

izvorištem 

sreće svoje 

neizmerne. 

Kako znati 

zadržati 

sreću svoju 

u životnom 

ljutom boju 

koga prate 

oči neverne. 


Gde počinje kraj 

Oči koje znaš 
više te ne gledaju 
kao što su te gledale pre. 
Usne koje ljube 
više nisu mekane 
i podatne kao ranije. 
Srce što u grudima bije, 
više isto nije 
i ne prepoznaje 
otkucaje druge 
pa vodi do spoznaje 
gde je izvor tuge. 

San koji se sniva 
više nije san 
već postaje mora noćna 
dok ne svane dan. 
Sreća se sakriva 
u ćoškove duše, 
gadan osećaj... 
Voleo bih znati 
kako izabrati 
put na kome piše 
gde počinje kraj. 


Pokušaj 

Pokušaću da napišem pesmu 
najlepšu od svih, 
da opišem ljubav svoju 
koristeći stih. 
Pokušaću svojim srcem da progovorim, 
dušom zapevam 
pa da zatim suđenici 
takvu pesmu dam. 
Pokušaću da joj život lepšim učinim 
pa da sanja stihove pesme najlepše. 
Čovek nije vatra, ljubav nije dim, 
a ja ljubav veću ne imah od nje.

Gospode 

Gospode, boli me 
Kada puca brat na brata, 
Sve strahote nekog rata, 
gospode, boli me. 

Gospode, boli me 
Kad pogine malo dete 
Jer se moćni deci svete, 
Gospode, boli me. 

Gospode, boli me 
Zaslepljeni što ne vide 
Strahote i genocide 
Gospode, boli me. 

Gospode, boli me 
Što sve manje ima smeha, 
A sve više smrtnog greha 
Gospode, boli me. 

Gospode, molim te 
Neka carstvo tvoje dođe 
Neka ova mora prođe 
Gospode MOLIM TE! 

Sreća 

Nekada davno živeše čovek 
što beše srećan jako 
i svi su se ljudi čudili čudom: 
"Kako on može to tako?" 

Svi se hteli upoznat' s njime, 
saznati tajnu sreće 
i zašto samo u njegovoj bašti 
cveta to divno cveće. 

Za njim su pošli sreće tragači, 
hteli su tajnu znati. 
Maštali su o čudu 
koje će on njima dati. 

Dani su tekli, a niko nije 
krenuo njegovim tragom. 
Protivno želji nemir su stekli 
žudeći za njegovom snagom. 

Jednoga dana svi su mu rekli: 
" Odgovor daj nam sada!" 
Želimo snažno da i u nama 
sreća k'o tvoja vlada." 

"U redu." Reče čovek sa mirom. 
"Otkrivena biće tajna, 
ali znajte bez Boga nije 
ni tako jaka, ni tako sjajna. 

Svakoga jutra otvorim oči, 
zapitam se: " Želim li sreću?" 
pa sebi kažem: " Želim je jako, 
nikad je odbiti neću." 

"Kako to može tajna da bude? 
Varaš nas!" Viknuše svi. 
"Nismo mi neke bez mozga lude. 
Odlazimo jer lažeš ti." 

Srećni ih čovek gledao s mirom 
dok nije ostao sam, 
nad domom njegovim opet se novi 
rađao božiji dan... 

21.4.2009. Treći dan Uskrsa. 
Belobrđanin Nenad. 

Život i smrt jednog seljaka 

U velikom domu, u malenom selu 
živeo je čovek i sudbinu kleo: 
" Proklet nek je život i sudbina kleta 
i dan onaj kad sam ovde se obreo. 

Što se lepo nisam rodio u gradu 
da uživam život, a ne da se mučim. 
Zašto svima Bože višak sreće dade, 
a meni imanje. Hoću da dokučim. 

Dosta mi je njive, dosta mi je štale 
i traktora starog što se stalno kvari. 
Kad bi neko hteo imanje da kupi 
pa da sunce sreće i mene ozari." 

Anđeli sa neba slušaše te reči, 
al' u tvrdo srce nisu mogli ući 
te rešiše da mu ispune sve želje, 
da na teži način on život nauči. 

Poslali su kupca njemu za imanje, 
dobio je cenu baš koju je hteo. 
Sa novcem u ruci siguran je bio 
da na bolje kreće njegov život ceo. 

Pri polasku pogled na krušku mu pade, 
ispod nje je uvek najsrećniji bio, 
bila je u cvasti kao i nekada 
kad je prvi jednu Lenku poljubio. 

Dok je roditelje svoje sahranjiv'o 
udala se Lenka za nekog u gradu, 
tada je i sebe snjima sahranio 
jer je izgubio i veru i nadu. 

S džepom punim para, ali duše prazne 
krenuo je najzad da k'o čovek živi. 
Sa novcem je hteo da kupi svet ceo 
i njemu moćnome svako da se divi. 

Ipak, želje nisu ono što i java 
otkrio je i sam kad se razboleo, 
bolnice su brzo pojele bogatstvo 
i svet mašte njegove, srušio se ceo. 

Obreo se zatim na seoskom groblju, 
za oproštaj pretke došao da moli, 
potrošio sve je što je nasledio 
i zbog čeg' su oni išli bosi, goli. 

Plakao je gorko kao dete malo, 
a anđeli videše da se promenio. 
Suzama je svoje očistio grehe 
i na grobu očevom dušu ispustio. 

Na dan 24. 04. 2009. 
Belobrdjanin Nenad 

Dizanje raspoloženja 

Budi me alarm na mobi fonu, 
ustajem ukočen i sve me boli, 
kafa mi tera ostatke snova 
treba da sačuvam život goli. 

Sedam u auto od šesnaest leta 
petnaest minuta, na pos'o stižem 
čeka me monoton dugačak danak 
želim raspoloženje svoje da dižem. 

Lupetam svašta tek da ne ćutim, 
neko me sluša, a neko ne, 
ipak se ne dam jer sreću slutim 
neću da budem k'o nekad pre. 

Mrzoš i zavist, lenjost i gnev 
bili su sastavni deo života, 
za Boga nikada mario nisam, 
samom sam sebi bio golgota. 

Pitanja more, a sumnji svuda, 
verovat' nikome ja nisam hteo, 
"silan" sam bio, ali za malo. 
Za Kovin tada bio sam zreo. 

Tiho bez glasa, došla je ona 
spokoj mi našla i mira dala 
borbeno srce ugasila je 
molitva jedna, kratka i mala. 

Oprosti meni grešnome Bože, 
pred tobom stoji bolestan um 
nek se u meni osmesi množe 
želim na tvoj da kročim drum. 

Sada sam eto ja neko drugi 
ljubavi imam svakom da dam, 
osmeh je zlato, a ja sam bogat 
jer imam svakom osmeh da dam. 

Život i vera 

Nekoga život mazi i pazi, 
nekome čupa uši, 
nekom je mir u srcu, 
nekome lom u duši. 

Nekom je život maćeha, 
nekome brižna mati 
i niko nikad ne sluti 
šta će mu sudbina dati. 

Neko se bori sa sobom, 
neko bez cilja luta, 
a svako strepi jer ne zna 
šta je na kraju puta. 

Nekom je izlaz piće, 
nekom je izlaz droga, 
al spas je samo u pravoj 
i snažnoj veri u Boga. 

Vera te vodi, vera te snaži, 
vera te kad padneš diže, 
vera od tebe, tebe traži 
i vodi te Bogu bliže. 

On nas voli 

Ko to želi da posvađa Boga se ljudima 
da strašljivo bude srce u grudima, 
ko umove ljudske zverski sablažnjava 
da je Bog sa nama samo da kažnjava. 

Za grešnike spasa nema, umreće u muci, 
osetiće žestok bič u Božjoj ruci, 
novi fariseji ustvrdiće svašta 
da Bog k’o ni oni ne ume da prašta. 

Da oproštaj dobiješ, prati rituale 
što su njima mudrima od starih ostale, 
samo oni znaju od pakla da spasu 
u vremenu teškom izgubljenu masu. 

Bog se listom optužuje za svu ljudsku muku 
k’o da muka nije delo ljudskih ruku, 
a Bog s neba gleda i prepušta nama 
da shvatimo da je On ljubav neprestana. 

Svakome ko traži kroz molitvu sreću 
Anđeli iz raja u susret mu kreću, 
iskrena je molitva jača od zlih sila 
i po veri sopstvenoj uslišena bila. 

Mala molitva 

Hriste dragi spasitelju 
ispuni nam jednu želju, 
želju malu od svih bolju 
-da spoznamo tvoju volju. 

Baba na selu 
(satirično-religijska) 

Kad ostari neka baba 
stalno nešto zanoveta, 
navodno je svi poštuju, 
a u stvari svima smeta. 

Kada takva baba umre 
za njom niko i ne žali 
možda tek poneki unuk 
može reći da mu fali. 

Na sahrani okupi se 
familija skoro cela 
da se siti ispričaju, 
pre i posle jela. 

O svemu se razgovara 
pa se čuje i trač sveži, 
čak se neko i nasmeje 
dok na odru baba leži. 

Poštovanja niko nema, 
sahrana se brzo svrši 
pa se krene s pićem raznim 
sve u pokoj njenoj duši. 

A baba se predstavila, 
Gospodu i Anđelima 
pa sa neba cirkus gleda, 
al je slabo to zanima. 

Mala pričica iz života 

Gle ponosnog kako stoji 
pred ikonom Božjeg sina, 
uzdignutog čela " moli " 
sa ličnih visina. 

Bože daj mi šta mi treba, 
Bože daj mi jer mi fali, 
Bože daj mi, dužan si mi 
za crkvu su moji dali. 

Deda dade tri dukata, 
otac dade tovar građe, 
sad ti meni dobrim vrati 
da se meni para nađe. 

U crkvi se tad glas začu: 
"Bež čoveče gordi, ništi, 
pokaj prvo grehe svoje 
pa tek onda išti". 

Istinitu priču stilski doterao 
Belobrđanin Nenad 

Škorpion 

U meni žive dusi, 
svaki me želi k sebi, 
a ja im se ne dam, 
da me satrli ne bi. 

U meni pakao tinja, 
ne dam da se razgori, 
tama mi radi o duši 
dok pružam ruke ka zori. 

Spašavaj Bože grešnog, 
nevrednog milosti tvoje, 
oteraj moje zveri, 
one se milosti boje. 

Pitanja mnoga me muče, 
a odgovori još više, 
jer mnogo odgovora 
kaznu na smrt mi piše. 


Molitva Hristu 

Oprosti Gospode dragi 
meni, grešnom poeti, 
tražeći tvoj pogled blagi, 
moja molitva ka tebi leti. 

Rođen sam tvojom voljom, 
i roditelje svoje znam, 
ali sa pogledom tvojim, 
uvek se suočim sam. 

Svestan da činim greške, 
molim za oprost tvoj, 
jer ti si milost sveta 
i voljeni pastir moj. 

Nisam oduvek znao 
da tu si i postojiš, 
skoro sam srce ti dao 
da ga u ljubav bojiš. 

Nekad me život slomi 
I nisam dovoljno jak 
da anđeo tvoj u meni 
pobedi greha mrak. 

Ipak, ja znam da vidiš 
brata svoga u meni, 
i da me iznova zoveš: 
“ Kreni grešniče k meni ”. 

Ta ljubav tvoja mi znači 
i snagu iznova daje 
da na tvome putu ljubavi 
nikada ne posustajem. 

Strah 

U noćima mračnim, 
na mestima strašnim, 
pred ljudima zlim, 
plašim se da hodam, 
plašim se da vidim 
i padam pred njim. 

Obuzme mi glavu, 
obuzme mi dušu, 
obuzme mi telo, 
srce lupa jako, 
a ledeni znoj mi 
orošava čelo. 

Neću da se bojim, 
al' ko mene pita 
kad slaba sam duša, 
tražim svuda nadu, 
nekog da razume, 
nekog da sasluša. 

Iako me lomi, 
iako me kida 
i ubija lako, 
plašim se da menjam 
način svog života... 
navik'o sam tako. 

Budan čekam zore, 
prebrojavam dane 
i molim se: " Bože, 
ubi me il' spasi, 
ovo život nije, 
više se ne može." 

U nesvesti svojoj 
ja ne čujem glase 
anđela sa neba, 
kako viču na me 
i kako me grde 
da mi Vere treba. 

Kako verovati 
kad se plašim suda, 
kad se plašim Boga, 
jer grešan sam bio 
i ne mogu nikad 
pobeći od toga. 

" Neverniče glupi! " 
zagrme u srcu 
glas pravo sa neba, 
" Za oproštaj dovoljno je 
da zamoliš Boga, 
samo to ti treba. 

Bog ne želi tebe 
da osudi teško, 
da u stahu patiš, 
on želi da voliš 
i da čisto srce 
jednom njemu vratiš." 

Posvećeno svima koji u svom srcu nose strah bilo koje vrste. 
On ih udaljava od davanja i primanja ljubavi. 
To je ono što što čoveka udaljava od svetlosti. 
Zato volite i dopustite svima da vas vole. 



Ja znam tvoje ime 

Ja znam da živiš 
daleko i blizu, 
u dobrom i zlom, 
u svakom atomu, 
u svakom osmehu, 
u svakom biću, 
u svakom stihu. 
Zovu te imenima raznim 
i ovako i onako, 
ali ti živiš meni, 
u srcu mome 
i zato znam tvoje ime. 
Tvoje ime je LJUBAV.

 Eh 

Zagledan u plamen sveće 
setio sam se očiju tvojih 
koje su sadržale u sebi 
iskru nastanka ljubavi 
u svemiru i zaplakao. 
Mislio sam da su te iskre 
odraz mladalačke zaljubljenosti 
koja brzo prolazi 
i gasi se pred prvim iskušenjem. 
Sada nemo preispitujem 
sve postupke svoje 
i shvatam da si bila ljubav 
koja se jednom u životu nađe. 

Gde počinje ljubav 

Tamo negde u sivilu 
sasvim običnog dana 
kada se ne nadaš ničemu 
ili kad samo žuriš na posao 
započne ljubav svaka. 
Iznenada pojavi se, 
zavuče u srce koje zadrhti 
kao vlat trave na košavi, 
i tada iako svestan nisi 
voliš bezuslovno. 
Potom saznaš ime koje ti se svidi 
kao nijedno pre 
što ti se svidelo nije 
pa pred ogledalom vežbaš 
kako da najlepše zvuči. 
Na prvom satanku drhtiš 
i znojne ruke trljaš o pantalone, 
srce lupa jačinom koja te uplaši 
jer do tada nisi ni znao 
da snaga iz srca dolazi. 
Ako te srećna zvezda 
pogleda nežno i pokloni 
ljubav do kraja života 
zahvali se nebu na 
neprocenjivom daru 
jer si jedan od retkih 
koji voli i voljnim se zove. 

Noć 

Senka se šunja u tamnoj noći, 
lebdi nad dušom mojom, 
a prozore svog doma u zemlji 
u kojoj nema radosti 
odavno sam zaključao 
tako da niko na ovom pustom mestu 
ne može pronaći ulaz u moje srce. 
Ponekad zaželim 
da sam onaj od pre i da verujem rečima 
koje sreću znače. 

Kosmos. 

U kosmosu postoje zvezde i planete, 
postoje i rupe crne, to zna svako dete. 
Ko veruje da nastade od velikog praska 
fali mu u glavi makar jedna daska. 

Kosmos nasta od ljubavi koju sam ti dao 
i da kosmos stvaram stvarno nisam znao. 
Sada ljut sam poprilično na samoga sebe 
posle kraja po kosmosu ja svud tražim tebe. 

Kud ga takvim stvorih uzalud se pitam 
dok po trećoj galaksiji ja lutam i skitam. 
Uništiću ovaj kosmos, svega mi na svetu, 
ljubav ograničiću na rodnu planetu. 

Parastos jednoj ljubavi 

Sahranismo ljubav u najdublju raku. 
i sada zbog toga tapkamo u mraku, 
a znam da i nije moralo baš tako 
jer srca su naša udarala jako. 

Imadosmo ljubav, sad je više nema, 
Ostala je od nje samo uspomena, 
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti, 
u predgrađu sreće ostavismo kosti. 

Slomiše se naši točkovi sudbine, 
U dušama našim sad su ruševine, 
Uplakane oči nikad više neće 
Kao nekad da nam blistaju od sreće. 

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami, 
Sada kao slepci pipamo u tami 
Jer tražimo nešto da rane zaceli 
I žalimo što smo jedno drugo sreli. 

Pesma napisana uz gitaru posle šut karte. 

JADNA OLOVKO MOJA 

Jadna olovko moja 
zasto li ovo pises 
kad ona ce tek naslutiti 
da zbog nje 
sna nemam vise. 

Zbrkana pameti moja 
zasto te ludilo hvata 
nemogucem se nadas 
iako dobro znas 
da ces da stradas. 

Nesrecna duso moja 
taman ti nadjoh mira, 
a sada opet plamtis 
zbog nepostojeceg 
i nematerijalnog dodira. 

Zivote prokleti moj 
bas si mi smrsio konce 
nekome smo malo 
pobrkas loncice, 
a meni ekspres lonce. 

Monotoni dani moji 
sa mislima pod kontrolom 
noci ste moje uzburkali 
nestvarnom nadom, 
konfuzijom i bolom. 

Prokleto srce moje, 
zasto mi dusu varas 
laznu mi dajes nadu 
i iluziju moguceg 
heppyenda stvaras. 

Sudbino, zivota varko 
u buri malena barko 
zasto mi dajes nadu koja je tek sen 
da cu i makar na kratko 
postati samo njen. 

Kockice 

Dok sudbina svoje kockice slaže 
U magli života duše se traže 
Nekad zacrtan put se briše 
Jer san se sanja sve više 
Sve do početka kraja 
Kad put se sa putem spaja. 

Raskrsnice 

Na raskrsnici mira i nemira, 
dodira i nedodira, 
sna i jave 
nalaze se suprotnosti 
što srce more 
i dušu dave. 

Da li tamo il’ ovamo, 
Da li biti ili hteti, 
da l’ sigurnost ili greh, 
da li život il’ sivilo, 
jednoličnost ili smeh. 

Odgovora biti neće 
Sve do tužne raskrsnice 
Puta sreće i nesreće, 
a na kraju krajeva 
na jedno se svede sve, 
kockati se ili ne, 
povrediti samo sebe 
il’ rušiti sve pred sobom 
sve do zadnje kapije. 

Senka 

Lutam k’o senka kroz noćnu tminu 
Dok hladan vetar seče mi dah, 
Život mi stvara zbrku u glavi 
Tugu i ljubav u isti mah. 

Samoću dobih uz tugu pride 
Pa i u gužvi opet sam sam 
Sudbino hajde daj mi bar nadu 
Da će na oči doći mi san. 

Nemir u duši tera me dalje, 
Korak je svaki k’o večnost dug 
Samo se bogu molim da nisam 
Na putu koji zove se krug. 

Dok noćas niko sa mnom ne tuži 
Tugu što nosi vetar kroz mrak, 
Onom što voli, a voljen nije 
Tuga na srcu ureže znak. 

I onda shvatiš da svako nov koga upoznaš vidi taj znak i sebi da za pravo da te sažaljeva, a to osećanje je ubica ljubavi. 

Mrtva pesma 

Ova je pesma mrtva, 
Ubio sam je zato što nije htela 
Da pođe tamo gde sam joj rekao 
Da svima kaže da sam k****n 
Što mnogo daje, a ništa ne traži. 
Ubio sam je jer nije znala 
Da kaže svima da jedna budala 
Žedna je ljubavi iskrene, jednostavne 
I bezuslovne, bez reči što zovu se 
Pretvaranje i laži. 

Opraštam ti... 

Voleo bih draga znati 
dal ćeš za mnom zaplakati 
kada odem iza duge 
da li će u tebi biti 
makar jedno zrno tuge. 

Gorele su moje oči 
k'o ciganske vrele noći 
gorele jer nisu htele 
da priznaju da te vole, 
k'o nijednu žele. 

Ne postoji ništa više 
što bol može da izbriše 
za svoj bol te ja ne krivim 
opraštam ti nisi znala 
da za tebe živim. 

Ispred tvojih vrata 

I spred tvojih vrata prepun bola stojim, 
u rukama mojim buket hrizantema, 
uporno se nadam otvorićeš vrata, 
a polako shvatam, nadi mesta nema. 

Znaj u srcu mome samo ti postojiš 
i u crno bojiš dolazeće dane, 
u knjizi života gde o meni piše 
ti si jednostavno pocepala strane. 

Još uvek te ljubim u snovima svojim, 
ali ne postojim ja u tvojoj javi, 
pa je svaka zora kao noćna mora 
kad otera snove i nebo zaplavi. 

Poražen i ponižen, i u tuzi sam 
želim ovaj buket cveća samo da ti dam, 
još par dana da te seća da sam bio tvoj, 
varalice lažljivice, večni bolu moj... 

Čekati, 

Milom te zovem, šapatom kojeg 
Samo ja čujem. 
Susret je varka srca mojeg 
Jer varkom se trujem. 
Nikad ne nađoh svetlo u tami 
Meko i nežno. 
Umirem s dušom koja čami 
Neizbežno. 
Čekati sunce, u noćnoj tmini 
zadatak je dug. 
Ostati želiš na površini 
Sklopiti krug. 

Nekome dragom 

Veseo onaj je dan 
Lep i nasmešen 
Ako te vidim ovde 
Samo na jedan tren 
Tihi te čovek tiho voli, 
A to boli, boli. 

Pad ljubavi 

Kad ljubav padne ostaju gadne 
rane na srcu, i mom i tvom, 
prašina bola se uskovitla, 
a kad se slegne ostaje lom. 

U besu uvrede izrečene 
grla nam stežu, peku k'o žar, 
ljudskost je pala na grane niske, 
donela misli mračne na dar. 

Vatra u srcu teško se gasi, 
svaki je dan k'o večnost dug, 
patnja nas guši i jedan mora 
da izvinjenjem razbije krug. 

Ponosne lude čekaju, ćute 
ego je nekad dvosekli mač, 
a posle kraja sve biva kasno, 
dolazi pravo vreme za plač. 

Posvećeno tvrdoglavima. 

Potraži me 

Potraži me u snovima 
tamo te čekam 
jer tamo je sve moguće 
da mesec sunce postane 
da sreće tugu zameni 
i da već u aprilu 
nova malina porumeni. 
Potraži me u snovima 
jer ja nemam drugog mesta 
za čekanje. 
Potraži me u senci masline stare, 
u pesku po kojem gaziš, 
u vinu koje piješ, 
u rečima kojima me zoveš, 
u dahu koji ti se otme 
kad pomisliš na mene. 

Oči moje 

Oči moje, nek ste krive 
pred sudijom koji sudi 
za misao o blaženstvu 
koje samo tugu budi. 

K'o vlat trave povijam se 
pred lahorom, čilim, lakim, 
okno bola u mom srcu 
svet učini naopakim. 

Nema sata ni minuta 
nema dana ni godine, 
kad ne želim trunku mira, 
trunku mira i istine. 

Nisam moćan da promenim 
neko drugi što mi zbori, 
promeniću samog sebe 
da mi duša ne izgori. 

Da smo... 

Spavaju pčele i pile spava, 
spava i potok podno planine, 
a ja ne spavam zbog jedne žene 
i oka njenog boje kupine. 

Hiljadu pitanja glavom se roji, 
hiljadu noći muče me snovi, 
hiljadu zašto odgovor nema, 
hiljadu oblaka nebom plovi. 

Pevušim tiho pesmu davnina, 
da smo se samo ranije sreli, 
al' život druge planove ima 
suviše toga ipak nas deli. 

Sad srce svoje pokornim držim 
u vlasti svoje tvrdoglavosti, 
ne dam da voli onog kog želi 
sa nadom da ume da oprosti. 

Tajna 

U očima tvojim vidim 
jezero bola, 
dušu ti osećam 
tuga je hrve, 
noć te je pusta 
samoćom ubila, 
sudbina daje ti 
od sreće samo mrve. 
Nekako znam te, 
strah je u tebi, 
možda baš zato 
što sam ja ti, 
i lica su samo maske 
što tajnu kriju, 
da nema nikoga 
ko voli kao mi. 

Kraj 

Jutros sam video rosu 
u tvom oku, 
pogled si 
odmah skrila od mene, 
neku duboku 
tugu sam slutio. 
Okrenuo sam ti leđa, 
u prozoru sam video 
kako rukama 
prelaziš preko lica. 
Pokušala si da se osmehneš, 
na usne nanela crveni ruž 
kao da on može 
biti zamena sreći. 
Znam. 
Znam da te savest grize, 
greška k'o žar te peče, 
ptica si što predivno peva, 
ali samo pesme 
koje nikoga ne razvesele. 
Savršeno grozan kraj 
ubio je svu lepotu 
i osmehe 
koje smo jedno drugome 
nesebično poklanjali. 

Živim 

Sakupilo se mnogo tuge u meni, 
nebeski svod mi nije plav, 
ne želim svoj više život u seni 
senka donosi zaborav. 

Želim da dišem plućima punim, 
hoću da osetim bol 
i on je osećaj kao svi drugi 
makar mi svirao mol. 

Pevaću jako da svet me čuje, 
opet živim i osećam, 
i neće više da me truje 
miran, učmao dan. 

Oduvaću prašinu sa uspomena, 
nek žive dugo u meni 
otvaram sada vrata vremena 
nek ljubav se razvileni. 

Drhtaću slobodno kao ptica 
kad vetrovi hladni dunu, 
u jastuku ću čuvati snove 
i imati ponovo dušu punu. 

Plašt 

Doleteću k tebi 
od noći dan učiniću, 
ukrašću zvezdu samo za tebe, 
otkriću ti tajnu svoju, 
ogrnut sam plaštom nevidljivim 
pa ću ti se prikrasti 
i pokazati zvezdu na dlanu mom. 
Sijaće jače i lepše 
od bilo koje zvezde druge 
jer ova će biti uništivač tuge. 

Olovna pesma 

Rečima pletem 
džemper sećanja 
sa šarama od stihova 
koji će me sačuvati 
od zaborava, 
od nesećanja na ono 
što sam bio, 
što sam voleo 
i svega što mi je značilo, 
a nebo se 
nadamnom smračilo 
i ne obećava plodonosnu 
već tešku kišu, 
zimsku, 
hladnu, 
ledenu kao duša grešnika. 
Možda će se nekada neko 
setiti jednog polupesnika 
i stati, 
pročitati, 
redove ove, 
moje snove, 
moja nadanja, 
stradanja. 
Možda, 
ali samo možda 
neko će reći: 
"E j*** ga, i on ode." 

Opet 

Opet sam ti oprostio 
preko svoje čvrsto date 
prešao sam reči, 
jednostavno ja ne mogu 
iako te znam nevernu, 
NE nikada reći. 

Igraš se sa srcem mojim, 
kao palidrvce kresneš 
ga da plane, 
lažju novom iznova ga smrzneš 
da ga lakše ranjenog 
dokusure vrane. 

A ja blesav pa verujem, 
da će život dati sudbu 
sad drugačiju, 
omađijan opet gledam, 
a ne vidim da ti oko obasjava 
narav mačiju. 

Kao vatra nestalna si 
nepredvidiva i burna 
bez moje kontrole, 
slep za tebe, tvoje greške 
samo jednim putem hodam, 
a on je na dole. 

I opet ću kad me tuga 
samelje u žrvnju svome 
da se kajem 
i pitam se uzaludno 
zašto tebi šanse nove 
ja iznova dajem. 

Inspirisano jednim životom, ali ne mojim. 

Dok čekam sutra 

Dok čekam sutra prazan iznutra 
osećam gorki nemir u duši, 
polako ludim jer tebe nemam, 
java mi snove polako ruši. 

Duša mi prazna k'o prazna čaša, 
prazna k'o soba u kojoj patim, 
prazna kao i ljubav naša, 
prazna k'o ovi sitni sati. 

A nemir krade od mene snove 
i suza slana klizi niz lice, 
more me tuge ka sebi zove 
dok sam na vrhu puste litice. 

Gubi se noćas i zadnja nada 
da će mi tuga s vremenom proći, 
sva moja sreća u vodu pada 
bez šanse da će ponovo doći. 

Ne zovi me 

Ne zovi me srećom, 
ja sreća tvoja nisam, 
ne zovi me ljubavlju, 
volim te po navici, 
ne zovi me utehom, 
ni sam sebe ne mogu utešiti, 
ne zovi me drugom, 
drugovi se ne izdaju. 
Ne zovi me očima svojim, 
oči su duše ogledalo, 
a ti duše nemaš 
i zato me ne zovi. 
Nikada više. 

Zemlja, vetar, vatra, voda 

Stvorio sam zemlju 
da ti mogu doći, 
da te mogu naći. 
Stvorio sam vetar 
da po licu mogu 
nežno te dotaći. 
Stvorio sam vatru 
da u tvome oku 
ljubav razgoreva. 
Stvorio sam vodu 
koja kad te umiva 
moju pesmu peva. 

Boli li te kad te sanjam? 

Boli li te kad te sanjam, 
kad se budim prazne duše, 
dozivajuć' ime tvoje? 
Boli li te kad te vidim 
zagrljenu s nekim drugim 
i kad vidiš uplakane oči moje? 
Istinu si tražila u laži, 
posumnjala u iskrene reči, 
pobegla od mene bez pozdrava.. 
Boli li te kad te sanjam... ? 
Ljubavi! 
Još jedna pesma o kraju 



Kako da čovek zna 

da ljubavi bliži se kraj, 

da nestaje magija 

prvih poljubaca, 

da dolazi dan kada ljubav 

će postati stranac 

u srcima koja kucaju 

samo po inerciji? 



Kada bi neko javio 

da kraj je neizbežan 

ne bi bilo toliko tuge, 

ne bi bilo toliko bola, 

kraj bi mogao biti 

čak i nežan 

pa bi brže zavoleli druge. 


Kako 

[/size] 

Kako znati 

kome srce 

svoje dati, 

da ne pati, 

zbog odluke, 

da nikada 

ne pronađe 

nešto što se 

tuga zove 

i izvor je 

svake muke. 


Kako znati 

koga zvati 

izvorištem 

sreće svoje 

neizmerne. 

Kako znati 

zadržati 

sreću svoju 

u životnom 

ljutom boju 

koga prate 

oči neverne. 


Gde počinje kraj 

Oči koje znaš 
više te ne gledaju 
kao što su te gledale pre. 
Usne koje ljube 
više nisu mekane 
i podatne kao ranije. 
Srce što u grudima bije, 
više isto nije 
i ne prepoznaje 
otkucaje druge 
pa vodi do spoznaje 
gde je izvor tuge. 

San koji se sniva 
više nije san 
već postaje mora noćna 
dok ne svane dan. 
Sreća se sakriva 
u ćoškove duše, 
gadan osećaj... 
Voleo bih znati 
kako izabrati 
put na kome piše 
gde počinje kraj. 


Pokušaj 

Pokušaću da napišem pesmu 
najlepšu od svih, 
da opišem ljubav svoju 
koristeći stih. 
Pokušaću svojim srcem da progovorim, 
dušom zapevam 
pa da zatim suđenici 
takvu pesmu dam. 
Pokušaću da joj život lepšim učinim 
pa da sanja stihove pesme najlepše. 
Čovek nije vatra, ljubav nije dim, 
a ja ljubav veću ne imah od nje.

Eh 

Eh da mogu da napišem 
jedno pismo kao nekad 
u kome bih rukopisom lepim 
napisao da te volim, 
al' ne mogu 
jer lagati ne znam. 
Eh da mogu da te slažem 
da se ništa promenilo nije 
i da briga nije došla 
da me otme od tvog srca, 
al' ne mogu 
jer licemer nisam. 
Što li nisam ja licemer stari 
koji lepe priče znade, 
koji priča lepe stvari, 
a u stvari vreme krade. 
Eh da nisam to što jesam 
i da nisam tol'ko blesav, 
ja bih sreću u svom džepu 
zadržao da ne beži, 
i pustio ne bih tugu 
da mi zube pokazuje 
i k'o besno pseto reži. 
Ja sam ono što sam 
i ne poznam drugog sebe, 
ako sam i malo k****n 
pa oduzeh vama vreme 
izvinite, 
nisam hteo.


Uzalud napisana pesma 

Nek me snađe sto sanđama, 
nek me lomi sto aždaja 
ako stobom opet budem 
posle ovog stotog kraja. 

Svaki nerv mi tegliš, kidaš, 
srce greješ pa ga hladiš, 
ranu stvoriš pa je vidaš, 
savršeno sve to radiš. 

Ubijaš me natenane, 
na tihoj me pečeš vatri, 
ja sam tigar pripitomljen 
u cirkuskoj tvojoj šatri. 

Zaklinjem se, al' ne vredi 
da su došli zadnji dani 
jer mene od tebe takve 
nema ko da štiti, brani. 

Ne ostaje ništa drugo 
nego da te opet pustim 
dok te divlju ne savladam 
i nad tobom vlast učvrstim.


Tužni 

Tužni nikome ne znače 
jer niko suze neće 
pa zato onaj što plače 
još je dalje od sreće. 

Slomljeno srce leluja 
na povetarcu sudbine, 
nosi ga životna struja 
i put do dna mu ne gine. 

Satkano od tankih niti 
je srce onog što pati 
jer želi voljeno biti 
i ljubav nekome dati. 

Surovi ljudi kidaju 
te niti tanane gaze, 
za ljubav sve manje znaju 
pa zašto onda da paze.